Psihologija snova po Jungu

U svakom od nas, prema rečima Junga, nalazi se još neko drugi, neko koga mi ne poznajemo; on nam putem snova priča i saopštava kako nas on drugačije vidi, nego što mi vidimo sami sebe. I ako se nađemo u bezizlaznoj situaciji, onda nam taj drugi može u datim okolnostima upaliti svetlo koje može pomoći da naš stav iz osnove promenimo, upravo onaj stav koji nas je i doveo u tako tešku situaciju. Naime, ako imamo i hrabrosti i energije za to.

Uostalom: „Čim se u čoveku pojavi svetlost, nema više nikakve moći iznad njega; a čim u njemu nastane tišina, stiša se i oluja u svemiru“. (Schiller)

A i svetlost i tišinu neretko nam mogu doneti naši snovi, čiji „zaboravljeni jezik“ moramo ponovo naučiti, ali sada, pojavom moderne dubinske psihologije, ne samo jedan već tri:

- i onaj koji nam otkriva zagonetke i poruke koje imaju svoje poreklo u individualnom
- i onaj koji nam otkriva to isto u kolektivnom
- i konačno u familijarno nesvesnom

Tako da nam poznavanje sva tri jezika nesvesnog omogućava potpuno razumevanje snova: njihove metaforične, delotvorne i svetlosti i tišine.

Svaki onaj koji želi da spozna sebe samog, a time i druge, treba svesrdno da istražuje svoje nesvesno, koje ne smemo zanemariti, jer „ono je prirodno, beskrajno i moćno kao zvezde“ (Jung), a time i snove, koji ne predstavljaju samo njihov sasvim specifični izraz, već i najširi i najprohodniji put u to isto nesvesno.

„O snovima se može reći da je od kamena koga su odbacili graditelji postao kamen temeljac. San, taj nestalni i neugledni produkt naše psihe tek je u moderno vreme doživeo tako temeljno nipodaštavanje. Nekad je cenjen kao najavljivač sudbine, opominjač i tešitelj, kao glasnik bogova. Sada ga koristimo kao izveštača nesvesnog, on mora da nam oda tajne koje su skrivene od svesti, a to san i čini sa zaprepašćujućom potpunošću.“

„Svaki san je informacioni i kontrolni organ i stoga je najdelotvornije pomoćno sredstvo pri izgrađivanju ličnoti“

C.G.Jung
 

pocetna <<